Mali savetnik za licenciranje

Preduzeća u Srbiji se ne bave dovoljno ispravnošću softverskih licenci koje koriste. Sve dok im na vrata ne zakuca inspektor. A zakuca svima barem jednom.

Kako izabrati odgovarajuće, kako izabrati najbolje, kako izabrati najpovoljnije?

Nije teško, a ume da bude i zabavno.

Svaki slučaj provere ispravnosti licenci u okviru preduzeća je specifičan, ali ipak mogu da navedem neke opšte smernice koje mogu biti od koristi nekome ko pokreće poslovanje ili ljudima odgovornim za ispravnost licenci u preduzeću.

Pokušaću da obradim slučaj izmišljenog preduzeća u nastajanju „Primer Firma 1 d.o.o.“ koja ima 30 zaposlenih koji koriste 30 radnih stanica i 4 virtuelna servera koji su instalirani na 2 fizička servera.

Koristim primer firme u nastajanju, jer bi njima najzanimljiviji bio najnoviji software, a na kraju ćemo se osvrnuti i na slučajeve u kojima korisnici žele starije verzije operativnih sistema (downgrade) ili žele da legalizuju postojeće.

Tri od četiri servera u „Primer Firma 1 d.o.o.“ koriste Windows Server 2012 R2 Standard operativni sistem (jedan fajl/print server, jedan domen kontroler / dns i jedna baza podataka), a jedan koristi Linux operativni sistem (mrežni proxy server).

Ne osvrćemo se na licenciranje baza podataka, jer se ne može napraviti opšti slučaj zbog raznovrsnosti potreba proizvođača softvera. Što se tiče operativnih sistema i srodnih licenci, evo šta nam je potrebno:

• Dve licence za Windows Server 2012 R2 Standard
• Trideset pristupnih licenci (CAL) za pristup serverima

Jedna Windows Server 2012 R2 Standard licenca nam dozvoljava da instaliramo dve virtuelne instance na jednoj fizičkoj mašini koja ima jedan ili dva fizička procesora.

U našem slučaju imamo dva fizička servera gde su dve virtuelne instance instalirane na jednom, a jedna instanca na drugom fizičkom serveru, dakle potrebne su nam dve licence za servere. Takođe nam ostaje prostor da instaliramo još jednu virtuelnu instancu u budućnosti ako zatreba.

Važno je da znate da nam licenca za operativni sistem dozvoljava samo da instaliramo server, ali ne i da koristimo njegove servise u okviru firme. Zato, sledeći korak nam je da kupimo pristupne licence, tzv. CAL-ove, za svakog korisnika ili za uređaj koji koristimo.

Obično se treba opredeliti za CAL-ove „po korisniku“ jer preduzeće obično ima više uređaja nego ljudi. Jedan zaposleni može da ima desktop, laptop, tablet pa nam u tom slučaju treba jedan „po korisniku“ CAL umesto tri CAL-a „po uređaju“. Postoje i slučajevi gde su nam isplativiji CAL-ovi „po uređaju“ kao što su na primer produkciona ili bolnička okruženja gde imamo rad u tri smene u kome više ljudi radi na jednoj radnoj stanici.

Linux server je besplatan za korišćenje.

Što se tiče licenciranja Windows Server-a, evo par smernica:

1. Ako želite da imate više od 10 virtuelnih instanci Windows Server-a na jednom fizičkom serveru, razmotrite kupovinu Datacenter edicije
2. Ukoliko imate manje od 15 ili 25 korisnika i nećete imati potrebu za više od jednog servera dugo vremena, razmotrite nabavku ekonomičnih Foundation i Essentials edicija Windows servera
3. Za Windows Server 2012 R2 Standard licenciranje, pogledajte narednu tabelu koja može da pojasni broj potrebnih licenci

 

DOWNGRADE ZANIMLJIVOST: Windows 2012 R2 Standard može da se legalno „unazadi“ na sledeće verzije: Windows Server 2012 Standard, Windows Server 2008 R2 Enterprise, Windows Server 2008 R2 Standard, Windows Server 2008 Enterprise i Windows Server 2008 Standard.

Napomena: Skoro svaki Microsoft proizvod ima mogućnost licenciranja na više načina, da li je to OEM licenciranje ili količinsko licenciranje (OLP, OV, OVS…). Ova napomena sama po sebi otvara jednu veliku temu, a recimo da bih se ja u ovom slučaju za licenciranje serverskog softvera opredelio za OLP, pa pitajte zašto :)

Napomena 2: CAL-ovi za pristup serveru su nužni i često su oni uzrok nekompletnosti licenci u preduzeću. Postoje i drugi CAL-ovi (Remote Desktop, Exchange itd.) i zato je vrlo bitno da se pre instalacije bilo koje tehnologije obratite  nekome za savet.

Što se tiče našeg eksperimentalnog preduzeća „Primer Firma 1 d.o.o“ i njihovih radnih stanica, pretpostavićemo da svi računari imaju instaliran operativni sistem, software za upravljanje dokumentima i software za bezbednost.

Operativni sistem je najjednostavnije da nabavite uz nov računar (OEM). Obavezno treba voditi računa o tome da su samo PRO edicije podržane u okruženju koje koristi Active Directory tehnologiju. Takođe, OEM licence imaju svojih ograničenja – važe samo uz kupljeni hardware, ne može se ažurirati novim verzijama operativnog sistema kako izlaze i slično.

DOWNGRADE ZANIMLJIVOST BR 2: Samo PRO edicije mogu da se „unazade“. Konkretno, Windows 8.1 PRO može da se „unazadi“ na Windows 7 Professional i Windows Vista Business. Ukoliko ste licencu dobili uz novi računar (OEM) „downgrade“ treba da uradite u skladu sa uputstvom koje dobijete od Microsoft podrške koja je dostupna na broju 0700300300.

Kada pričamo o softveru za upravljanjem dokumentima, ključno je da se prvo opredelimo za verziju. Ako se opredelite za neki od opensource paketa npr. Libre Office, licenciranje nije tema – samo ga koristite i uživajte. Čisto zbog zabave, pretpostavićemo da „Primer Firma 1 d.o.o.“ želi da koristi Word, Excel, Power Point i Outlook. U moru opcija ja bih se verovatno opredelio za Microsoft Office Home & Business 2013 ediciju. Ovaj set je  i vrlo povoljno rešenje. Ako bi „Primer Firma 1 d.o.o.“ htela i MS Access, onda bismo išli sa Microsoft Office Professional 2013 paketom.

Bezbednost radnih stanica i servera je na visokom mestu na listi prioriteta u svakoj IT infratsrukturi. Moram da napomenem da „free“ verzije antivirusa ne smeju da se koriste u poslovnim okruženjima tako da te instalacije mogu da, u pogledu isplativnosti, donesu više štete nego koristi. Moja preporuka je da kupite Antivirus software ili da se zadovoljite mogućnostima Windows Defender-a.

Da zaključimo slučaj, preduzeću „Primer Firma 1 d.o.o.“ koje se odvažilo na odlučan potez softverskog licenciranja, ću preporučiti da kupe dve Windows Server 2012 R2 Standard licence, 30 „Per User CAL“ licenci, 30 Windows 8.1 PRO, 33 antivirusa mog omiljenog proizvođača (30 za radne stanice i 3 za servere) i 30 Microsoft Office Home & Business 2013 paketa.

Ne želim da izostavim i slučaj preduzeća koja već imaju instaliran softver koji nije licenciran. Ti korisnici treba da potraže savete i pomoć od specijalizovanih preduzeća kako bi dobili krojeno rešenje koje će tačno da pokrije njihove potrebe. Ne postoji opšti slučaj, a postoji velika mogućnost da se desi najgore, a to je da preduzeće plati novac i ne dobije adekvatnu uslugu.

Kao i obično, tu sam za dalju diskusiju.