Nested virtualization ESXi 5.5

U jednom trenutku mog testiranja raznih tehnologija i servisa Windows Servera 2012, desila se potreba za test okruženjem koje ima dva ili više fizička servera, na kojima se mogu nalaziti neke virtuelne mašine. Pošto nisam imao takvo okruženje, moram sam da pribegnem jednom od „proverenih“ rešenja, kako bih napravio nested virtualization. U razgovoru sa kolegama, došao sam do zaključka da je to moguće uraditi na Vmware Workstation ili vSphere ESXi. Odlučio sam se za ESXi jer sam imao jedan dostupan server sa dovoljnom količinom RAM-a i dobrim procesorom, pa je konfiguracija kao takva mogla da zadovolji moje potrebe.

Sama instalacija ESXi servera je protekla u najboljem redu. ESXi je instaliran na Kingstone USB flash-u od 16GB, da mi nebi zauzeo ceo disk koji imam na serveru, jer ESXi ima tendenciju da rezerviše ceo disk za sebe, iako mu nije potreban. Moje muke počinju kada sam krenuo da pripremam okruženje za virtuelizaciju u okviru virtuelizacije. Jako puno članaka i tutorijala na internetu ima na ovu temu, ni jedan u potpunosti nije rešio moj problem. Redovno sam dobijao poruke “Hyper-V cannot be installed: A hypervisor is already running” ili ”Hyper-V cannot be installed:  The processor does not have the required virtualization capabilities”. Traženje rešenja po internetu je ličilo na lavirint iz kog nema izlaza, ali taman kada sam hteo da odustanem i krenem na spavnje, pa da potragu nastavim odmoran, isprobao sam još jednu opciju koja je donela rezultat.

Kako vi ne biste morali da prolazite kroz muke, kroz koje sam prošao ja, ja ću sada napisati jedan mali how to tutorijal. Videćemo šta je bitno konfigurisati kako bi jedan Windows Server 2012 koji je instaliran na ESXi 5.5, mogao da ima aktiviranu Hyper-V rolu na sebi i da hostuje druge virtuelne mašine.

 

Korak 1:

 

Pre nego što bilo šta krenemo da radimo i pripremamo virtuelne mašine za instalaciju, moramo konfigurisati ESXi server, kako bi nam omogućio sve ovo što želimo. To ćemo uraditi tako što ćemo se preko SSH (ja sam koristio PuTTY) povezati sa ESXi serverom i uneti jedan bitan parametar. Kada smo startovali PuTTY, u okviru Host Name unosimo ime servera ili njegovu IP adresu. Logovaćemo se sa root kredencijalima, kako bismo dobili prava da možemo da menjamo konfiguraciju. Kada smo se uspešno logovali, unosilmo sledeću komandu:

 vi /etc/vmware/config

Nakon toga ćemo u spustiti kursor do prvog slobodnog reda za unošenje novog parametra  i pritiskom na taster “I” omogućiti unos gore parametra. Parametar koji treba uneti je:

 vhv.enabled = “TRUE”

Ovaj parametar je jako bitan jer će se on razlikovati u zavinosti od toga da li koristite ESXi 5.1 ili ESXi 5.5. Ujedno je ovaj paratemtar onaj koji mi je napravio najveće probleme, zato što je Vmware prethodni parametar vhv.allow = “TRUE” proglasio nevalidnim za ESXi 5.5. Kada smo uneli ovaj bitan parametar, pritiskamo taster “ESC” kako bismo završili sesiju unosa parametara, i nakon toga ukucavamo :wq parametar kako bismo sačuvali konfiguraciju i mogli da prekinemo SSH sesiju. Nakon što je ovaj osnovni preuslov rešen, možemo da pređemo na korak 2.

 

Korak 2:

 

Nakon što smo uspešno odradili prvi korak, samo možemo preći na drugi korak, koji podrazumeva pripremu virtuelne mašine za instalaciju. Kada pokrenemo kreiranje virtuelne mašine, biramo Custom konfiguraciju koja će nam ponuditi više opcija za konfigurisanje. Određujemo ime virtuelne mašine, biramo na kojoj lokaciji će biti smeštena, biramo verziju vurtuelne mašine, broj procesora koji ćemo joj dodeliti, količinu memorije, mrežu na koju će biti povezana, koji će biti SCSI kontroler, koja je veličina hard diska. Više-manje, jedna osnovna konfiguracija virtuelne mašine.

 

Korak 3:

 

Kada smo inicijalno kreirali jednu virtuelnu mašinu, dolazimo do dela kada je potrebno konfigurisati određene parametre same virtuelne mašine, kako bi ona mogla da hostuje druge virtuelne mašine. Ujedno, moramo izabrati i određeni ISO fajl sa instalacijom, i omogućiti virtuelnom DVD-ROM uređaju da se startuje prilikom startovanja virtuelne mašine. U okviru konfigurisanja harvera virtuelne mašine, u okviru CD/DVD drive 1 moramo selektovati Datastore ISO file i izabrati odgovarajući ISO fajl sa instalacijom, ali i selektovati Connect at power on. Kada pređemo na konfiguraciju opcija, u delu podešavanja Advanced/General moramo izabrati Configuration parameters. Pod opcijom Add Row dodajemo parametar:

 NAME: hypervisor.cpuid.v0   VALUE: FALSE

     U okviru CPU/MMU Virtualization moramo da izaberemo treću opciju, tj. Use Intel VT-x/AMD-V for instruction set virtualization and Inet EPT/AMD RVI for MMU virtualization. Nakon toga možemo da pokrenemo virtuelnu mašinu i instalaciju Windows Servera 2012R2.

U slučaju da vam ne dozvoli instalaciju Hyper-V role na serveru, tj. prikaže vam jednu od dve gore pomenute poruke, proverite još jednom parametre koje ste konfigurisali, jer se može desiti da se tokom instalcije vrate na prvobitnu vrednost. Takođe, u okviru same konfiguracije vitruelne mašine možete dodati i parametar:

 NAME: vhv.enabled   VALUE: TRUE

Sa ovim pravilno konfigurisanim parametrima, nećete imati problema da na Windows Server 2012R2 instalirate Hyper-V rolu, ali ni da u okviru njega kreirate funkcionalne virtuelne mašine.